У току септембра месеца 2019. године имао сам дивну прилику да учествујем у Летњој научној школи (ЛНШ), коју организује Истраживачка станица Петница. Доживео сам лепоту науке на потпуно другачији начин.
ЛНШ се од Петнице разликује по томе што се у Петници средњошколци определе за само један семинарски рад. Овде су заступљене све области средњошколских семинара: физика, математика, хемија, биологија, историја, географија, геологија, антропологија, психологија, археологија, ПФЕ (примењена физика и електроника), рачунарство, биомедицина, лингвистика, астрономија или дизајн. Могли смо да се упознамо са научним принципима и основним методама истраживања, а наше критичко мишљење и истраживачки дух су се свакодневно подстицали.
Смештај који нам је Петница пружила био је веома удобан и топао, са технички одлично опремљеним учионицама и лабораторијама, у којима смо проводили већи део курса, као и са богато опремљеним библиотекама
У току целокупног курса од укупно 9 дана, имали смо 11 предавања од којих је свако трајало најмање 2 сата, два дана теренског рада и излагање два семинарска рада. Такође, имали смо и вишебој и АИКИДО (I can do science).
Први семинарски рад звао се ШББ-КББ (шта би било-кад би било). Имали смо само један дан да га урадимо и презентујемо, а били смо подељени у парове. Моја тема је била: ” ШББКББ… сви корални гребени нестали?”
За други семинарски рад имали смо око 7 дана, зато што је био обимнији од првог. Тема којом сам се бавио била је Пандемонијум. Опет смо били подељени у парове, али овог пута морали смо више да радимо са нашим менторима баш због обимности теме. Ментори су нам били додељени у зависности од области коју је наша тема обухватала, нпр. моја тема је обухватала психологију и рачунарство, самим тим су ми и ментори били из тих области.
Што се тиче семинара АИКИДО, који је знатно обимнији од осталих семинара, били смо насумично подељени, тако што бисмо одабрали три жеље од наведених тема, док би нас посебно развијен софтвер, поделио у групе.
Петница јесте заиста једно дивно место у којем се ствари сагледају и науче на другачији начин, али морам признати да је било веома напорно. Имали смо веома мало сна. Често смо имали предавања која би трајала до пола једанаест увече, а дешавало се да после имамо састанак који је трајао и по два сата. Дешавало се да легнемо у пола три ујутру.
Темпо је био захтеван, али вредело је. Стицање нових познанстава и нови приступи научним областима отворили су ми нове путеве и поставили више циљеве.
Александар Хамонд, ученик 8-1
Последњи коментари