Globalno otopljavanje Штампа

    Globalno otopljavanje - 2011. najtoplija godina

    19.1.2012.

    NASA - in Godardov Institut za istraživanje svemira (GIS) u Njujorku, koji prati globalne površinske temperature, objavio je analizu koja pokazuje temperature u svetu u 2011.g u odnosu na prosečnu globalnu temperaturu od sredine 20. veka. Poređenja pokazuju da Zemlja i dalje doživljava veće temperature nego pre nekoliko decenija. Prosečna temperatura u svetu u 2011 bila  je 0,51 C veća od sredine 20. veka.
    Globalne temperature su znatno veće od 1880. g. Ova godina je početak onoga što naučnici nazivaju "moderno snimanje."

  

    Globalno otopljavanje - 2011. najtoplija godina

    19.1.2012.

    NASA - in Godardov Institut za istraživanje svemira (GIS) u Njujorku, koji prati globalne površinske temperature, objavio je analizu koja pokazuje temperature u svetu u 2011.g u odnosu na prosečnu globalnu temperaturu od sredine 20. veka. Poređenja pokazuju da Zemlja i dalje doživljava veće temperature nego pre nekoliko decenija. Prosečna temperatura u svetu u 2011 bila  je 0,51 C veća od sredine 20. veka.
    Globalne temperature su znatno veće od 1880. g. Ova godina je početak onoga što naučnici nazivaju "moderno snimanje."

"Znamo da planeta apsorbuje više energije nego što emituje", rekao je direktor GIS -a James E. Hansen. "Mi nastavljamo da gledamo trend ka višim temperaturama. Čak i sa uticajem efekata hlađenja jakog La Ninja i niske solarne aktivnosti u poslednjih nekoliko godina, 2011 je bila jedna od 10 najtoplijih godina."
  
Prosečna globalna temperatura će i dalje da varira od godine do godine, što je prirodno, pa se naučnici fokusiraju na trend po decadama.
    U prvih 11 godina 21. veka doživeli smo visoke temperature u odnosu na sredinu i kraj 20. veka.
    Više temperature danas su u velikoj meri posledica povećane koncentracije gasova staklene bašte u atmosferi, a naročito ugljen - dioksida. Proizvodnja energije, industrija i povećani broj vozila u saobraćaju su povećali emisiju gasova koji stvaraju efekat staklene bašte, što je povećalo temperaturu, pre svega od kasnih 1970-ih.
    Kada je GIS počeo da snima globalne temperature, 1880. nivo ugljen - dioksida u atmosferi je bio oko 285 delova na milion. Do 1960, prosečna koncentracija je porasla na oko 315 delova na milion. Danas prelazi 390 delova na milion i nastavlja da raste ubrzanim tempom. Ovi gasovi apsorbuju infracrvene zrake koje emituje Zemlja i potom ih vraćaju nazad prema tlu što povećava ukupnu energiju u atmosferi. Kao efekat staklene bašte i rasta atmosferskog nivoa ugljen - dioksida, naučnici očekuju dugoročni porast temperature.
    Devet od 10 najtoplijih godina od 1880 su se desile od 2000. godine.   

    GIS - ova analiza temperature se sastavlja na osnovu podataka o vremenu iz više od 1 000 meteoroloških stanica širom sveta, satelitskih merenja temperature površine mora i merenja na istraživačkim stanicama na Antarktiku.

    Hansen je rekao da očekuje rekordne prosečne globalne temperature u naredne dve do tri godine, jer je solarna aktivnost na usponu i naredni El Ninjo će povećati temperature u tropskom Pacifiku.

Detaljnije na NASA Earth

←  Vukova geografija