ПДФ Штампа Eл. пошта

30.6.2008

Екскурзија наставника 2008

Поглед на Београд са река Дунава и Саве

" ... А мене чека бела лађа..."

Да, није бела као у Ђолетовој песми али, лађа нас је заиста чекала. Провозала нас је од Земунског кеја поред Ратног острва, кроз ушће Саве у Дунав, до Газеле и назад. Био је то несвакидашњи доживљај. Београд посматран са воде је  некако виши, нема саобраћајне гужве,брзих и нервозних возача, нема буке, бетона и асфалта. Топао и ведар дан на води је свеж.Тако смо провели поподне.

Поглед на Београд са река Дунава и Саве

" ... А мене чека бела лађа..."

Да, није бела као у Ђолетовој песми али, лађа нас је заиста чекала. Провозала нас је од Земунског кеја поред Ратног острва, кроз ушће Саве у Дунав, до Газеле и назад. Био је то несвакидашњи доживљај. Београд посматран са воде је  некако виши, нема саобраћајне гужве,бзих и нервозних возача, нема буке, бетона и асфалта. Топао и ведар дан на води је свеж.Тако смо провели поподне.

У току преподнева посетили смо Ботаничку башту. Научили смо колико је значајно чувати сваку биљку,дивили се марљивости и стрпљењу сакупљача и неговатеља свих тих врста у том малом простору. За нас равничаре, који смо на сваком кораку окружени травама, коровом, дрвећем и цвећем, ове биљке су нам се чиниле као да су на нечијем длану. Већ на самом излазу из врта чекао нас је шок врелог бетона.

Ипак, код већине нас се створила асоцијација, која нас је држала пар дана..."Београде, Београде на ушћу изнад двеју река, испод Авале..."