Ђачке екскурзије - школска 2007/08 ПДФ Штампа Eл. пошта

Ђачке екскурзије у школској 2007/ 08. години

На седници Савета родитеља школе, која је одржана 20.12.2007. године, прихваћена је понуда туристичке агенције „Аутобанат“ за извођење екскурзија за све дестинације планиране Годишњим програмом рада школе. Све екскурзије су једнодневне сем за VII разред која се реализује током 2 дана.

 



Екскурзије

Разред

Дестинација

Цена (дин)

Време реализације

I

Катаи салаш

1050

Мај 2008.

II

Нови Сад

650

Мај 2008.

III

Београд

1100

Мај 2008.

IV

Београд

1100

Мај 2008.

V

Аранђеловац

1250

Мај 2008.

VI

Тршић

1050

Мај 2008.

VII

Ђердап/Лепенски вир

3620

Мај 2008.

VIII

Палић

1450

Мај 2008.

Реализоване екскурзије

V разред

Ученици петих разреда су реализовали екскурзију 24.маја 2008. г., на релацији Зрењанин - Орашац - пећина Рисовача - Топола - Опленац - Смедерево

Пећина Рисовача

Топола

Опленац

Смедерево

Фотографије снимио - Миша Брацић

VΙΙ разред

Ученици седмих разреда су реализовали екскурзију 3. и 4. маја 2008.године, на релацији Зрењанин - Голубац - Лепенски Вир - Хидроелектрана "Ђердап"- Зрењанин.

Смедерево

 

Голубац

Лепенски Вир

Аутор фотографија: Александар Станков, ученик VII разреда

 

VIII razred

Ove subote moje oči su se otvorile vrlo rano, jer je bilo potrebno spremiti se za ekskurziju.
Došao sam do autobusa, i, iako je bilo rano, sunce je sijalo vrlo jako. Kada smo se smestili u autobus, ipak nismo odmah krenuli, jer su neki kasnili i više od 15 minuta :)
Posle je usledila vrlo zanimljiva, truckava vožnja sa izrazito tihom muzikom (s obzirom da zvucnici u autobusu nisu lepo radili, imali smo živi orkestar koji se čuo iz šaraga) .
Put nas je doveo do centra Subotice gde smo imali 2 slobodna sata, gledali smo prelepe fontane, pozoriste koje se ruši, gradsku kuću, prodavnice....Ma koga lažem, čim smo dobili znak da se razilazimo, otišli smo do McDonaldsa.....a posle te kalorične ishrane, po popodnevnom suncu došli smo do fontana gde smo se, vrlo bukvalno, ohladili, prskajući se do gole kože.

Polu - mokar otišao sam da se sušim ležeći na klupi. Nedaleko od mene ležao je neki čovek, koji je podsećao na hinduističkog samotnjaka, sa flašicom pepsija polu - punom rakije (koju je rado hteo da deli).Drugarica, iz susednog razreda je napravila i mali intervju, gde smo saznali, sem što voli lozovaču da ima dvoje dece i ženu.

U 14.00 sati su se čula zvona a i naši izgladneli stomaci.
Autobus nas je odvezao negde između Palića i Subotice. To je bio neki salaš
Život je tu sporiji, lepše mi izgleda, ljudi su ljubazniji, ali hrana kao da potiče iz nekog davnog perioda.

 

Voda je sa ukusom (i mirisom) metala, kisela čorbica... to je bilo na meniju, a ponekad zbog velikog broja mačaka i izrazito oštrih noževa sam se upitao da li ćemo za glavno jelo imati mačku koju ćemo sami uhvatilti, ne bi li se osećali kao naši preci !?!?!
Salaš je nudio i usluge dezerta koje sam ljubazno odbio, ponekad je pristojnije reći "ne. hvala", a sem toga,mogle su se gledati i domaće životinje.
Bilo je i trenutaka kad zamalo nisam ispao iz fijakera... Doduše moji utisci sa salaša su mnogo fini, ja volim to, ali neki moji drugovi neće imati najbolje sećanje koje potiče odatle.

Palić je bio sledeći na redu, odnosno zoološki vrt. To je bila fina opuštena varijanta, da nam se slegne mačka, ovaj, ručak u stomaku.

Malo je bilo i jednolično, bar meni, jer sam često dolazio tu, ali to se sve promenilo kad sam počeo da fotkam, i moram se pohvaliti, ali stvarno imam lepih fotografija odatl

Ovog puta sam pažljivije gledao floru zoološkog vrta i sasvim se iznenadio. Vrlo prijatno, iskreno. Tu su bile i neke biljke smatrane vrlo svetim za stare narode,a setio sam se jedne poruke:" Udahni vazduh sledeći put kad dišeš" i to sam upravo uradio. Seo sam pored biljaka i krenuo da uživam jednostano sedeći, pored onoga što je analogno smatrano svetim mestom (valjda - sveta biljka - sveto mesto),... u svakom slučaju i biljke sam fino slikao....
Zapravo, toliko sam vremena provodio uživajući da sam ostao na kraju sam u zoo vrtu! Hvala Bogu, imao sam mobilni, pa sam se čuo sa ostalima i saznao za slododno vreme na Paliću...
Na mp3 mi se vrtela jedna te ista pesma od Infected mushrooms "kabbalah", izrazito brzog ritma, mnogo puta sam hodao obalom Palića, ali ovo je prvi put da sam se osećao, drugačije, mnogo raspoloženije, i sve je poprimalo za mene oblike :)

Tada je počela i kiša...neki su bili na pedalinama....dobra stvar je što su imali suncobrane koji su ih štitili...dok se i sami nisu natopili, a tad je kiša samo prolazila kroz njih .

Svi smo bili mokri, pa smo uleteli u neki kafić na obali, zajedno sa lastama i nekim drugim pticama koje nisam dobro video jer sam imao vode u očima...

Ptice su bile vrlo, vrlo, energične, mnogo su letele, a i mi smo pravili propratne efekte u obliku cike, barem dok nas "merges" (ljutita) Mađarica nije oterala uz gomilu psovki na mađarskom! Mokri ili obavijeni "voda voda" zastavama trčali smo do autobusa...


Mokri su se presvlačili i skidali I oblačili.... i tako do kraja puta do Zrenjanina.

Ne znam kome jeste, a kome nije laknulo što smo malo ranije krenuli nego što je predviđeno, ali greh bi bilo držati nas i dalje tako mokre, ali, eto, barem smo stigli na evroviziju :D

Vigor Arva, učenik VIII1 razreda