Полако почињу припреме за упис ученика у први разред.
Наредне школске године први разред ће похађати деца која су рођена у периоду од 01.03.2013. године до 28.02.2014. године.
Сва деца која полазе у школу тестирају се код педагога школе како би се утврдила зрелост и спремност детета за полазак у први разред.
Након пријављивања детета школи, родитељи ће телефоном бити обавештени о времену тестирања детета као и о томе шта треба припремити од документације за упис детета у школу.
Родитеље највише занима шта ће се догађати на тестирању…
Уобичајено је да један од задатака буде да дете нешто нацрта.
Пре поласка у школу већина деце правилно држи оловку и успева да нацрта довољан број детаља на цртежу.
Рука којом држи оловку може значити да је дете леворуко или десноруко, што педагог школе евидентира.
Дете би на овом узрасту требало да уме да броји до 10, треба да зна основно баратање бројевима, на пример, колико има година, између којих бројева се налази неки број и слично.
Прати се и начин на који ствара реченице (колико јесу или нису опширне, колико изражајне, колико богате детаљима)…
Целокупно тестирање се одвија кроз разговор и, иако није очигледно – управо ова област о зрелости детета говори много.
Такође, очекивана су тзв. “питања сналажења” или свакодневних ситуација . Требало би да дете зна и да одреди шта се налази горе, доле, поред њега, као и да разликује појмове већи –мањи.
Добро је имати поверења у своје досадашње васпитне поступке, као и у рад вртића који је дете похађало.
По закону, предшколски програм је обавезан. Захваљујући боравку у вртићу где је рад прилагођен узрасту деце, дете је тамо већ научило не само правила понашања у групи, већ и основне појмове потребне за сналажење у школском градиву.
Пре поласка у школу није неопходно да дете уме да чита и пише, нити ће се то испитивати на тестирању за упис у први разред. У вртићима се не описмењују деца, осим када дете индивидуално не покаже интересовање за то.
Међутим, већина деце у вртићу, ипак, научи да препознаје слова (што је важно за учење читања) а имају извежбану графо-моторику (основа за писање). Ове активности васпитачи у вртићима обављају на одређен поступан начин.
Важно је да се родитељи уздрже од учења детета да чита и пише, ако оно то не жели и не показује интересовање. Наиме, може се догодити да се дете томе учи на другачији начин него што ће то чинити његова будућа учитељица, тј. да ће морати прво да се одвикава од наученог начина.
Важно је да родитељи, са своје стране, негују љубав према књизи, много разговарају, читају детету, одговарају на његову радозналост. На овај начин дете се већ припрема за школу.
Показатељи да ли је дете физички, психички или емотивно зрело за полазак у школу су:
- непосредно пре школе зна правилно да користи све гласове,
- млечни зуби су или замењени или је замена у току,
- има развијену фину моторику (уме да користи маказе или да се игра са дугмићима, кликерима…),
- црта фигуру човека са свим елементима тј. главом, телом, рукама, ногама и детаљима, (очи, нос, уста, уши, коса)
- успева да држи пажњу 20 минута на истој активности,
- уме да поднесе пораз (на пример, не плаче када изгуби у игри ”Човече не љути се«)
- може да буде одвојено од родитеља више сати или дана…
За тестирање пред упис у први разред али и за полазак у школу, важно је да дете буде опуштено.
Међутим, то је лакше рећи него учинити јер су и родитељи веома узбуђени и нервозни а њихово расположење се лако преноси на децу.
Због тога, поштовани родитељи, покушајте да контролишете сопствене страхове и емоције и објасните детету шта ће се дешавати на разговору код педагога.
Покажите поверење да ће све бити у реду, да није ништа страшно ни ако не зна одговор на неко питање, да је у питању разговор, и да ће се и оно на том разговору најбоље осећати ако буде опуштено, одговарало без страха, онако како оно мисли да треба.
Током предстојећих месеци, тј. све до септембра, наставите да га припремите за полазак у први разред.
Понудите реалну слику школе, али почните од позитивних страна (на пример, да ће тамо стећи нове пријатеље, да ће научити много занимљивих нових ствари, да ће имати учитељицу која ће бринути о њима, да ће са својим одељењем ићи у посете позоришту, музеју, библиотеци… Уздржите се од претњи и плашења, посредног или директног као што је: ”Видећеш ти када пођеш у школу… Са школом више нећеш имати времена за игру… школа је озбиљна ствар а играчке су за мале бебе…”
Немојте инсистирати на томе да ће много учити, морати да буде послушно, уредно, да ће бити кажњено ако не буде мирно седело. Не користите школу као претњу, јер тиме ризикујете да се у детету створи отпор на самом почетку.
Педагог школе, Гордана Арва
Последњи коментари