Вукова астрономија
ПДФ Штампа Eл. пошта

Heliks Nebula


Slika dobijena kombinacijom slika sa NASA – inog STSpitzer i
Galaxy Evolution Explorer (GALEX)
.
Heliks maglina (NGC 7293) je udaljena 650 svetlosnih godina i nalazi se u sazvežđu Vodolije. Tipičan je primer iz klase objekata poznatih kao planetarne magline. Otkrivena je u 18. veku.
Planetarne magline su ostaci zvezda koje su nekada izgledale kao naše Sunce. Ove zvezde provode najveći deo svog života pretvarajući vodonik u helijum u reakcijama nuklearne fuzije u svojim jezgrima. Proces fuzije obezbeđuje svetlost i toplotu koju dobijamo od našeg Sunca. Naše Sunce će se transformisati u planetarnu maglinu u eksploziji koja će mu se dogoditi za oko pet milijardi godina.

Опширније...
 
ПДФ Штампа Eл. пошта

Hablov najdublji pogled

25. 9. 2012.

Ovo je poboljšani portret najdubljeg malog dela Univerzuma koje je čovečanstvo ikada videlo.
Fotografija estremno dubokog polja je kombinacija fotografija snimanih NASA - inim Svemirskim teleskopom Habl,
od jula 2002. do marta 2012. godine i zahvata deo neba koje odgovara jednom delu ugaonog prečnika punog Meseca.

Опширније...
 
ПДФ Штампа Eл. пошта

Tranzit Marsovog satelita Fobosa preko Sunčevog diska


Mars ima dva mala satelita – asteroidne veličine Fobos i Demos. Sa tačke gledanja novopridošlog rovera Radoznalca (avgust 2012.), koji se nalazi u blizini ekvatora Marsa, ovi sateliti povremeno prolaze ispred ili se nalaze u "tranzitu", preko diska Sunca. Ovi događaji na Marsu su ekvivalent delimičnih pomračenja Sunca na Zemlji, kada disk Meseca ne pokriva u potpunosti Sunce (za razliku, kada Zemljin satelit blokira celo Sunce tokom totalnog pomračenja Sunca)

Опширније...
 
ПДФ Штампа Eл. пошта

Veliki zvezdani tobogan


Rođene u velikim maglinama iz oblaka gasa i prašine, zvezde poput našeg Sunca provode najveći deo svog života tako što polako sagorevaju vodonik, svoje primarno nuklearno gorivo, u teži element helijum. Nakon što nekoliko milijardi godina vode sjajni život, i svoje gorivo gotovo istroše one počnu da se šire, gurajući tako svoje spoljne slojeve daleko od malog vrućeg jezgra. Ove zvezde postaju ogromni rashlađeni crveni džinovi.

Našem Suncu će se ovo dogoditi za 5 milijardi godina. Šireći se ono će progutati Merkur, Veneru i Zemlju i zaustaviće se negde pred orbitom Marsa.

Nakon ove brze i burne faze njihovog života one će se naglo skupiti i završiti u dramatičnoj eksploziji, kao planetarne magline, oduvavajući sve osim malog ostatka, poznatog kao beli patuljak.

P Miša Bracić

 

 
ПДФ Штампа Eл. пошта

Putovanje do ruba Svemira

Film Nacionalne Geografije / Titlovan na srpski jezik

Putovanje od rodne planete do krajnjih granica prostora i vremena. Ovo je priča o zvezdama, njihovom nastajanju u sudarima ogromnih oblaka kosmičke prašine i nestajanju i pretvaranju u bele patuljke, pulsare i neutronske zvezde, u eksplozijama poznatim kao nove, supernove i hipernove. Neizostavna su najveća čudovišta Svemira, crne rupe koje nastaju u eksplozijama gigantskih zvezda. Posećene su planete oko drugih zvezda na kojima je moguće postojanje života. U toku gledanja filma nameće se misao da je nemoguće da život postoji samo na Zemlji.

Ovo je putovanje kroz našu galaksiju i međugalaktički prostor. Putuje se kroz neizmerne oblake kosmičke prašine, nebule ili magline i jata novonastalih galaksija starih 10 milijardi godina. Dolazi se do ivice početka ili nastanka našeg Svemira, do Big-Benga.

Klikni na sliku

 

 
«ПочетакПретходна12345678910СледећаКрај»

Страна 2 од 29