Интервју са др Иваном Дулићем ПДФ Штампа Eл. пошта

Група ученика 7. и 8. разреда ОШ „Вук Караџић“ из Зрењанина је 3. новембра 2017. год. посетила изложбу ''Рађање горе'', постављене у Покрајинском заводу за заштиту природе у Новом Саду. Пратиоци групе су били: Јелена Срдановић, професор географије, Јована Мркушић, професор хемије, Немања Мицић, професор физике, Сања Попов, професор српског језика, Невена Марков, професор математике и Даниела Аврам, професор музичке културе. Домаћин ученицима и наставницима је био аутор изложбе др Иван Дулић. Неколико ученика је имало задатак да осмисли питања која ће на крају бити основ за интервју са аутором изложбе.


Невена: Добар дан, ми смо ученици ОШ „Вук Караџић“ из Зрењанина. Дошли смо да посетимо изложбу „Рађање горе“, чији сте Ви аутор. Моје име је Невена Јовчић, а са мном су и Милан Јовановић и Ивана Галић. Припремили смо Вам неколико питања на која бисмо желели да нам дате одговоре. Молимо Вас да се представите.


Иван: Моје име је Иван Дулић. По занимању сам геолог и аутор ове изложбе.


Невена: Које сте студије завршили?


Иван: Па… Ја нисам одмах пронашао свој пут. Прво сам био студент грађевине у Сарајеву, где сам дошао до треће године. Онда сам као планинар и планинарски водич сусретао пуно геолога, истраживача природе. Схватио сам да је мој пут ка грађевини погрешан пут и прекинуо сам те студије. Уписао сам Рударско – геолошки факултет у Београду и тамо сам завршио два смера. Први смер је Регионална геологија, а други Палеонтологија.


Невена: Зашто и када сте се заинтересовали баш за геологију?


Иван: Нисам ја маштао о геологији у свом детињству и свом тинејџерском добу, већ тек касније. У сусретима са геолозима сам дошао до мог данашњег позива. То треба вама такође бити наук. Човек цео живот треба да тражи себе. Ја сам својим родитељима, као одличан студент, саопштио да треба да напустим студије грађевине и да желим да упишем студије геологије.




Невена: Зашто је, по Вашем мишљењу, занимљиво бити геолог?


Иван: Овде ћу бити субјективан, а сматраћу ипак да сам објективан. Мислим да нема лепше ствари од геологије. Геологија обухвата: биологију, хемију, физику, географију, историју. Једноставно, геологија је наука која обухвата јако пуно научних дисциплина. Интеракција између неколико фундаменталних природних наука јесте оно што чини геологију. Не можете закључити шта се дешавало пре 100 милиона година уколико не познајете биохемијске процесе који су се одвијали на планети, ако нисте упознати са геоморфологијом, геоморфолошким процесима… Све је то једна синтеза.


Невена: Да ли сте имали некога у детињству, или у раној младости, ко вам је био узор?


Иван: Отац! Не због геологије. Отац ми је животни узор.


Ивана: Јосиф Панчић је изјавио како је геологија најтежа наука на свету. Шта Ви мислите о томе?


Иван: Ја се не бих сложио са Јосифом Панчићем. Ја бих рекао да је геологија најлепша научна дисциплина, али никако и најтежа. Он није био геолог па је можда тако доживљавао, за мене као геолога – није тешка. Захтева мало шири ниво образовања тако да у решавању геолошких проблема постоје чак и комплексни математички приступи.


Ивана: Током бављења научним радом, где сте све били и које сте све државе посетили?


Иван: Не бих причао о државама, јер за мене државе не представљају ама баш ништа. Ја причам које сам планинске венце и које сам геолошке феномене видео као геолог. За једног европског геолога битно је да се упозна како се одвијао судар океанске коре Тетиса и Палеоевропе, како су се родили Алпи, шта све Алпи носе у себи. Ја сам имао среће да као геолог обиђем аустријске и швајцарске Алпе, део немачких Алпа, обишао сам као геолог Карпате. Не морам да Вам кажем да сам као геолог обишао цео Балкан и да сам упознат са геологијом Динарида, Карпата, Хеленида, као и свих тектонских зона које чине Балканско полуострво. Са својим колегама организовао сам геолошке експедиције по Сибиру. Организовали смо пет експедиција тако да сам Сибир обишао као геолог од границе са Кином, све до Леденог океана. Проучавали смо, између осталог, и седиментне структуре које су формирале цијанобактерије пре 1 800 000 000 година. Углавном, Сибир је моја главна и основна геолошка школа.


Ивана: Због чега сте се одлучили да проучавате геологију Фрушке горе?


Иван: То радим кад год имам слободног времена. Моја је дужност да изучавам и будућим генерацијама оставим неки траг и запис везан за геолошка дешавања на Фрушкој гори. Друга ствар, геолошка историја коју у себи носи Фрушка гора је изузетно интересантна и комплексна. Нигде на Балкану нећете наћи толики конгломерат различитих врста стена, различитог геолошког порекла и различите геолошке приче. Ви ћете проћи колима преко Златибора, видећете сивкасте кречњаке и зеленкасте серпентините, када пролазите Златаром видећете мало сивог палеозоика. Фрушка гора је планина која је по откривености геолошких формација врло слаба, јер, када уђете у Фрушку гору углавном видите травнате површине, густу шуму, и оно што живи у њима. Али доћи до фрушкогорског камена – то је изузетно интересантан посао, као и сам камен од којег је изграђена Фрушка гора. Мој сан је да видим Фрушку гору без биљног покривача и да видим како стварно изгледа њена геологија. Овако, ми само пипамо трагове које она открива у потоцима, јаругама и ретким каменоломима.


Ивана: Готово нам је незамисливо да је тло на којем данас живимо некад било море, а Фрушка гора да је била острво. Да ли је могуће да се у будућности деси обрнут процес и да све буде опет под водом?


Иван: То ће сигурно бити. Уопште та прича о Фрушкој гори као планини у Панонском мору је углавном погрешна. Геодинамички системи на Фрушкој гори су мало динамичнији него на осталим просторима и, наравно, данас кроз ову изложбу није могуће до детаља показати ту динамику. Историја Тетиског океана је потпуно забележена на Фрушкој гори тако да можемо проучавати све основне етапе његовог развоја. Нестајањем Тетиског океана родило се ново копно које је после неколико милиона година прекрило Панонско море. Геодинамика Панонског мора је такође веома интензивна тако да, нпр., у околини села Буковац ми имамо доказе о трансгресији Панонског мора, а у широј околини Сланкамена је егзистовало копно. После два милиона година, у Сланкамену имамо надирање мора, а у околини данашњег Буковца се родило ново копно. Значи, нема сумње да ће временом простори Фрушке горе поново бити морско дно неком новом мору.


Ивана: Да ли сте експонате на изложби сами пронашли и колико Вам је требало времена да их прикупите?


Иван: Нисам никада био сам, увек сам ишао у друштву, али једино сам ја у том друштву био геолог. Припремање изложбе је повезано са мојом породицом. Моја деца су биле бебе када сам их водио на Фрушку гору. Супруга се такође бави природом тако да смо готово сваког викенда на Фрушкој гори. Овде су, на пример, изложени пужеви које смо пронашли на локалитету Папрадине још пре 28 година.


Милан: Када сте нам говорили на изложби, гледали сте у камен и имали смо осећај као да са њега читате. Који степен знања је потребан да омогући такву врсту писмености која омогућава читање са камена?


Иван: Прво морате имати велики интерес за то. Многим лаицима сам објашњавао шта видим у камену, али безуспешно. Ја сам као лаик био у стању да препознам неке структуре и да их протумачим. Многима се то чини комплексно. Просто, лаичко читање записа из камена, ако се довољно удубите, не представља велики проблем. То је наша моћ запажања да неки феномен из камена повежемо са данашњим природним процесима који се одвијају у нашој околини. Међутим, геологу, поред знања геологије, пуно помажу знања из хемије, физике, географије, тј. геоморфологије, као и биологије.


Милан: Која је разлика између онога што можемо видети из фосила и из камена?


Иван: Фосил јесте део камена и на основу фосила тумачимо особине и услове настанка тог камена. Мени је једном речено: “Аха, значи ви геолози кад пронађете мачку коју је Темза унела у Ламанш, ви ћете закључити да су мачке некада живеле у мору?“ Мој одговор је био да ја као геолог и палеонтолог, човек који добро зна развој и историју живих организама, ако нађем мачку у муљу Ламанша закључићу да ју је у море  донела Темза или нека друга река. Са друге стране, на основу фосилних остатака мачке доносимо закључке о карактеристикама копна на којем је живела. Сама упоредна анализа фосилних остатака је поприлично комплексна. Палеогеографске и палеоеколошке реконструкције успешно развијамо користећи податке из палеонтологије и геологије.


Милан: Да ли геологија има неку поруку нама, младим генерацијама?


Иван: Ја сам ову изложбу поставио само због младих. Старијима сам досадан – најчешће ми не верују.


Ивана: Мислим да старији имају неке друге теорије, јер су учили нешто другачије и сад им је тешко да прихвате ово “ново“ такво какво јесте.


Иван: Да, тако је. Рецимо, увек треба усавршавати себе, као што то ради и ваш професор физике Миша Брацић.


Миша Брацић: Данас је у свету нормално да чак и неки нобеловци, који имају преко 70 година, да би били у току са савременим знањима и новим теоријама, улазе у амфитеатре, седају у прве редове, слушају предавања, хватају белешке. Дакле, треба увек усавршавати своје знање.


Милан: Чиме планирате да се бавите у будућности? Којим новим истраживањима и локалитетима?


Иван: Радим у компанији у којој сам обавезан да радим реалне пројекте, али и пројекте који ће бити од користи мојим млађим колегама. Са друге стране, имам срећу да сам се изборио да су ти пројекти везани за област научно – геолошког истраживања. Прошле године смо завршили пројекат који је имао задатак да истражи детаљно историју Панонског басена. Пројекат којим ћу се бавити у будућности изучава фундамент Мађарске, Румуније, Србије, Хрватске. Пројекат је трогодишњи и мислим да ће ми то бити главна занимација када су истраживања у питању. То су обавезе које се тичу компаније у којој радим. Некако, ја имам обавезе и према самом себи, те је Фрушка гора тема која је за мене перманентна и бавићу се њоме и у будућности. Планирам и нову експедицију за Сибир, али та експедиција ће имати за циљ да комплетира материјал за монографију коју се спремамо да објавимо.


Милан: Имате ли да нам кажете нешто што Вас нисмо питали?


Иван: Вратио бих се још једном на ту тему како сам ја постао геолог. По мом мишљењу, сасвим је нормално да човек са 14-15 година направи погрешан избор. Имате право на поправни следеће 3-4 године. Опет, имамо право на поправни докле год је човек жив. Тиме се водите и то нека вам буде главни мотив живота! Што се геологије тиче, мене је првенствено у свет геологије увео алпинизам и истраживање пећина. Ваш професор, Миша Брацић, крив је што сам почео да се бавим фотографијом. Он ме убедио да на своја истраживања носим фотоапарат. Сада носим комплетну дигиталну опрему када идем на истраживања.


Миша Брацић: Иван има јак осећај за композицију слике. Он зна да стане где треба. Иванове фотографије не треба обрађивати и дорађивати.


Невена: Хвала Вам на издвојеном времену. Интервју ће бити објављен на сајту школе „Вук Караџић“, на блогу наставника Мише „Све је физика“ и на још неким сајтовима. Нашим другарима, ученицима, пренећемо ово што смо данас овде видели и чули од Вас. Још једном Вам се захваљујемо на издвојеном времену у ком сте нам испричали најбитније делове Вашег истраживања.


Сања Попов: Дивно је што сте нам све ово испричали. Битно је свакако то што сте Ви себе пронашли у послу којим се бавите, што сте наишли на подршку породице, која је у сваком послу веома важна! Хвала.