Свемир као инспирација ПДФ Штампа Eл. пошта


Током обележавања Светске недеље свемира, у трајању од 4. до 10. октобра 2016.године, ученици наше школе су учествовали и путем ликовног конкурса на препоручене теме: Како замишљам другу планету и У срцу васионе. Пред вама је свих 19 прича које су ушле у ужи избор. Међу њима су и победничке! Уживајте док путујете нашим свемиром...

 


У срцу васионе

Негде далеко од нашег погледа налази се срце васионе. Наша планета Земља, окружена другим планетама и звездама, царује васионом. Са ње се пружа најлепши поглед. Поред Земље, с времена на време, пролећу разна небеска тела. Васиона поседује своје царство у ком се небеска тела, као принчеви, боре за трон и покушавају да угрозе цара – Земљу, тешким ударцима. Васиону, такође, чине галаксије које су пуне разноврсних звезда.

Све то васиону чини веома лепом и поносном на себе

Мина Гавански 6-2



У срцу васионе

Сви смо се, верујем, некада запитали како је то наћи се у срцу васионе, у центру свега, тамо где време престаје.

Некада давно, пре више од 84 билиона година, постојала су чудна бића. Имала су мозак напреднији од данашњег људског, а тело им је било у облику гуштера два метра високог, који хода на две ноге. Очи су им биле црне попут угља, а косу нису имали. Били су најнапреднија врста на читавој планети Земљи. Правили су разне изуме и справе, а један од изума била је телепорт машина. Ту машину су користили и за пут у васиону.Радила је тако што су улазили у машину и након пет секунди би се нашли у васиони. И тада настаје чудо.

Одједном се нађеш усред милијарду звезда, планета, галаксија и комета. И онда, схватиш да се налазиш у срцу васионе, у центру свега. Где год да се окренеш видиш различита васионска тела, али нигде не видиш крај. Пожелиш да останеш ту заувек, да уживаш у том погледу и да то никад не престане. У једном тренутку схватиш да мораш да одеш кући, али знаш да ћеш се вратити. На крају, када се вратиш на исти начин на који си дошао, пожелиш да си и даље тамо, али све што је лепо , кратко траје.

Сматрам да су та створења била веома паметна, јер су изумела такву машину која те води у то бескрајно пространство, бескрајну лепоту , у срцу васионе.

Дуња Бјелоглав 6-2



Освојено 3.место:

Планета Плачљивица

Била једном једна усамљена планета. Она поред себе није имала ниједну другарицу, а на њој је било све пусто. Тако би она из дана у дан плакала. Због тога су је назвали планета Плачљивица. Једног дана дође нека планета до ње. Упита је: ''Што плачеш?'' Она јој одговори: '' Плачем јер немам пријатеље на себи ни поред себе.'' Та нова планета, звала се Срећка, је упита: '' Да ли желиш да ти ја будем пријатељ?'' Плачљивица узвикну: '' Да, желим!'' Оне су се тако играле и играле, причале, смејале се, спавале и сањале заједно. Кад, једног дана, планета Плачљивица опет поче плакати. Срећка је пита: '' Што сад плачеш?''. '' Плачем јер ти имаш другаре на себи, а ја немам. Ја сам једна обична браон планета.'' Затим опет бризну у плач. Срећка јој рече: ''Не плачи. Одвешћу те код Сунца, владара звезда. Оно ће знати да ти помогне.'' Кад су дошле код Сунца, оно им рече:'' Плачљивице, само узми ову лоптицу и поједи је. На теби ће почети да расте цвеће. '' Како ју је појела, тако на њој поче да расте дивно цвеће које се непрестано смејало. Сунце јој рече: ''Више ниси Плачљивица. Од сада си планета Смешка!''. ''Хвала вам!'', рече Смешка. Тако је Смешка живела са својим пријатељима срећно до краја живота.

Милица Костић 5 -1



Како замишљам другу планету

Једнога дана одлучила сам да одем у свемир. Код куће је било превише досадно. Саградила сам свој брод који је у облику крофне. Лансирала сам га у свемир. Пошто је веома брз, брзо сам стигла. Обишла сам део васионе око Сунчевог система и видела све планете, али нешто се ту није уклапало. Недалеко од тих планета, видела сам једну коју нам наставница није спомињала. Нисам јој знала име па сам јој га сама дала – Хидрополија. Била је баш мала. Било је забавно да скачем са једне стране планете на другу. Планета је била пуна воде и водених створења. Док сам се играла на Хидрополији, видела сам црне, розе и љубичасте ванземаљце. Позвала сам их да се играју са мном. Играли смо се, гледали метеоре и смејали. Планета ми се много свидела. Сигурно ћу долазити чешће на њу, а позваћу и моје пријатеље да се забављају. Поздравила сам се са ванземаљцима и ушла у свој свемирски брод – крофну. Када сам слетела на Земљу, тачно у моје двориште, испричала сам све родитељима и отишла у собу да запишем ово чудно, али забавно путовање.

Зоја Јаношевић 5 -1



Како замишљам другу планету

На свету постоји осам планета. Свака је посебна. Све планете замишљам другачије од онаквих какве јесу. Једна ми се посебно допада. Има сва годишња доба и прстен који кружи око ње. На тој планети има живота. На њој живи племе Џибиз, а планета се зове Ансирус. На Ансирусу свако годишње доба траје по месец дана. Када је зима, цела планета је прекривена белим покривачем. Када је лето и пролеће, тада је веома топло и ова планета је позната по томе да су на њој најбоља летовања и зимовања. Када је јесен, обично пада киша. Племе Џибиз тада мисли да на Ансирус долази свемирски краљ Пантерус. Ансирус је планета која мења боје током годишњих доба. Волео бих да је посетим и упознам племе Џибиз.

Матеа Милошевић 8 - 1



Како замишљам другу планету

Нама је познато осам планета из нашег Сунчевог система. Од свих њих, има живота само на Земљи. Али, шта ако негде далеко постоји планета са истим или сличним условима за живот? Да ли тамо има живота? Највероватније. Хајде да кажемо да се она зове Алтернија. Замишљам је сличну нашој планети, са сличном водом. Можда живим бићима тамо не треба кисеоник као нама, већ неки други гас помешан са ваздухом? Жива бића на њој би можда била интелигентна као ми, а можда чак и више. Биљке не би личиле на наше и уместо да буду зелене због фотосинтезе, оне би могле да буду у разним бојама. На пример, са црвено-плавим лишћем и жутим стаблом.

Што се тиче бића која би требало да представљају нас, људе, можда им је боја очију различитих боја: роза, љубичаста, жута, црвена. Замишљам да они по тим бојама распоређују једни друге у класе. На пример, они са сивкастим очима су најнижа врста , тиме и најслабији, док су они са неонским или неким јаким, упадљивим бојама, највиша и најпоштованија класа. Вероватно би се и тамо десило, као и овде, да зарате између себе. Али, све је ово фикција. Чак и да постоји таква планета и да је ми гледамо са Земље уз помоћ технологије, ми бисмо видели шта се тамо десило пре хиљаде и хиљаде године. Они, ако су неким чудом измислили савременије и боље справе од наших, могли би да виде шта се дешава сад, у овом тренутку.

Анастасија Милановић 8 – 1



Како замишљам другу планету

У бескрајном свемиру налази се безброј планета. Све су посебне на свој начин. Али, постоји једна која је потпуно другачија од свих у васиони. То је планета са ванземаљцима. Када је посматрамо са Земље, она је једна мала туфна на бескрајном плавом небу и не разликује се од осталих звезда. Кад бисмо се приближили, видели бисмо да је она огромна, већа и од Јупитера. Око те планете налази се чоколадни прстен са комадићима кекса, а она цела је розе боје. Када се улази у њену атмосферу, мора да се пробије кроз густу, пуфнасту шећерну вуну. Испод тога лежи један чоколадни свет пун малих, слатких ванземаљаца. Они живе у крофнама прекривеним белом чоколадом. Стазе су им од чоколадних пахуљица, фабрике су пуне чоколаде, разних укуса и боја. Мали ванземаљци су вредни радници, они помажу једни другима. Њихова планета је увек сређена и никада нема нереда. Ова планета је чудесна и пуна занимљивих ствари. Можда једнога дана нађемо ту планету, ко зна...

Јована Симеуновић 8 – 1



Како замишљам другу планету

Свемир је бесконачан простор у којем се налази безброј звезда, планета и галаксија.

Кад бих имала прилику да посетим другу планету, вероватно бих видела или хладну, опустошену или ужарену планету. Мада, мислим да негде у свемиру постоји планета која је веома слична нашој. Можда са љубичастим биљкама и белим морима. Планета би вероватно била богата елементима које никада раније нисмо видели. Осим ако и тамо не постоје некакви људи који су све исцрпели. Ако је планета Земља једина у нашем Сунчевом систему, која има само један месец, онда би ова друга планета вероватно имала више месеца него било која друга планета у нашем систему. Ноћно небо би било преплављено светлошћу!

Александра Бунић 8 – 1



Како замишљам другу планету

Као мали, знао сам само за једну планету - Земљу. Када сам први пут чуо за остале планете, замишљао сам их као и своју, само са другачијим становницима. Планете би имале воду, планине, низије, али људи на њој би били као ванземаљци. За мене они представљају мутиране људе, који би били паметнији од нас. Тада, када сам то мислио, био сам мали и бојао сам их се. Моји родитељи су ми говорили да они не постоје. Веровао сам својим родитељима више него машти и престао сам да размишљам о њима. У нижим разредима основне школе сазнао сам за Јупитер, Марс, Венеру. Све оне су ми биле занимљиве, али и досадне јер на њима нема живих бића. Васиона је велика и верујем да ће се наћи начин да се населе и друге планете.

Милан Маринков 8 -1



Како замишљам другу планету

Иако је доказано да једино на нашој планети има живота, ја верујем да нисмо ми једини у свемиру. Верујем да постоји планета на којој живе и људи и животиње које су потпуно другачије од наших. Та планета није велика, али је сасвим довољна њеним становницима. Технологија им није напредна, али је другачија и ипак боља од наше. На тој планети нема закона и правила која би се могла кршити, због чега су уствари сви весели и сложни. Изглед им није битан, јер су сви веома слични. Што се моде тиче, свако има своју, сви су модерни на свој начин. Тамо се свако бави неким послом, не постоји особа која је сиромашна и сви раде једнако. Деца могу, али и не морају да иду у школу. Дозвољено им је да одлазе на посао са родитељима ако желе, и тиме би заменили похађање наставе. Њима није страшно нити срамота шта год да урадиш. Због тога нема ратова или било чега што би могло да уништи њихову малу, али успешну планету.

Леа Вујчин 8 -1



Како замишљам другу планету

Планета коју ја замишљам има врло занимљивих и узбудљивих ствари. Та планета је мала, као наш Месец. Има више копна него било чега другог. Има гравитацију као и Земља, само је мало другачија. На њој има животињског света, а има и неколико чудовишта. Наравно, као и наша планета, има биљака, што значи да има кисеоника. Људи су ту, свакако, они праве разне чудне машине, не као на нашој планети. На мојој планети нема држава, него су сви заједно. На њој нема ратова, јер свако има исто па нема потребе за ратовима. Барем не још. Има више градова него села. Све ноћу блиста у свим светлосним градовима. Ту су, наравно, авиони, бродови, аутомобили. Мени се свиђа моја мала планета.

Филип Ђурић 6 -1



Освојено 2.место:

Како замишљам другу планету

Увек сам маштала да отпутујем на другу планету. Замишљала сам како је велика и насељена чудним бићима. Шарена је, има све дугине боје. Има воде и пуно сочних и необичних плодова. Људи би тамо одлазили на одмор и играли би се са необичним, дружељубивим створењима. Та бића су мала, плава и имају по једно велико око. Деца би уживала и учила кроз игру. Биљке су велике и као тобогани су. Вода је веома чиста и стално се проналазе мали потоци. Људи тамо не би живели зато што би загадили превише планету. За животиње је то сјајно. Уместо да буду напуштене или у азилу, живеле би ту слободно. На планети има пуно дрвећа на којима расту грануле. Звала би се Време зато што се на њој има осећај да је време стало и могли бисте се препустити уживању. Волела бих да постоји оваква невероватна планета на којој бисмо сви лепо живели.

Марија Костин 6 – 1



Како замишљам другу планету

Одувек сам размишљала о животу на другој планети. Занимало ме је шта се налази на њој и како заиста изгледа. Замишљам је као неки потпуно нови свет. Могао би просто да лебдиш и једва додирујеш тло. Дружио би се са ванземаљцима и ишао са њима у школу. Једно од превозних средстава био би свемирски брод којим би могао да посетиш било коју другу планету. Ишао би на летовање на Марс, док би зимовање проводио на Јупитеру. Сваке вечери би посматрао звезде и проучавао васиону. Редовно би посећивао свемирски музеј како би сазнао разне занимљивости о свемиру. Становницима те планете би помогао да боље упознају Земљу. Показао би им неке предмете и објаснио како они заправо функционишу. Сматрам да су друге планете погодне за живот и надам се да ћемо их у будућности населити.

Катарина Кертеши 6 -1



Како замишљам другу планету

Мени су све планете некако досадне...Једна је од камена, друга од земље, а трећа чак има и прстен. Зато сам ја одлучила да измислим једну.

Основа моје планете не би био камен или, пак, земља, већ слаткиши. Као што има дрвећа на Земљи, тако би изгледала и на мојој планети, само што би била лизалице. На мојој планети било би живог света и то једнорога. Лизалице, уместо кисеоника, испуштале би јестива срца. Такође, тамо би текла река чоколаде, ачамце би замениле сласне крофне. Падала би киша шарених мрвица. Планета би се звала Слокс. Све на њој би било јестиво. На овој планети био би увек мир. једни од становника биле би виле.

Волела бих да планета Слокс постоји, јер би било веома занимљиво живети на њој.

Ема Грубанов 6 -1



Како замишљам другу планету

За мој рођендан пружила ми се прилика да одем у свемир. Наравно, пристао сам . Кренуо сам 29.септембра у амерички свемирски центар НАСА.

Полетео сам у свемир! Поле четири сата дошао сам у средиште васионе и видео до тада невиђено – планету насељену људима. Та планета била је као Земља, имала пуно водених површина, планина, атмосферу, а тло јој је било црвено као на Марсу. Мој брод се спустио на ту планету. Људи су нас лепо дочекали и добро угостили . Питали су ме одакле долазим, како је на Земљи и још многа питања. На њиховој планети све је било аутоматизовано и роботизовано. Свугде у фабрикама, продавницама, па чак и у кућама, били су роботи.Срео сам једног доброг човека, Мирка, који се издвајао тиме што је и он био са Земље. Питао сам га како је овде доспео, а он ми је рекао: ''Једног дана отишао сам у свемир да испитујем црне рупе и случајно пришао превише близу, те ме она увукла у себе. Одједном сам изгубио контакт са својим тимом. После неког времена, избацила ме је у отворени свемир и угледао сам ову планету. Тако сам доспео на њу.'' За неколико месеци постали смо најбољи пријатељи.

Ова планета била је прелепа, али сам ипак желео да се вратим на Земљу. Питао сам Мирка да ли жели да крене са мном, али је одбио и рекао: '' Ово је моја кућа!'' Сретан упутио сам се својој кући.

Сигети Оливер 5 -1



Освојено 1. место:

Црвена планета

Био једном један дечак по имену Ентони. Он је био веома радознало дете. Живео је у једном малом француском месту Дижону. Тамо се школовао и живео са родитељима и братом. У школи, међу друштвом, није био популаран и био је називан разним погрдним именима. Таквим именима био је називан само због тога што је маштао да постане астронаут, који ће отпутовати на Марс и решити многобројне дилеме о ''црвеној планети''. Након што би се вратио из школе и урадио домаћи задатак, одмах би сео за компјутер и све детаљније истраживао свемир. Родитељи су га подржавали у његовом сну да постане астронаут. Прошло је много година, а наком завршетка средње школе, Ентони је одлучио да оде у Сједињене Америчке Државе, где је хтео још детаљније да проучава васиону, уз много бољу технологију. Временом, Ентони успева да се запосли у НАСА-и, где се упознаје са најбољим научницима света. У овој највећој светској свемирској агенцији осим Американаца радили су и : Кинези, Руси, Французи, Британци, Индијци и многи научници других националности. У 27.години живота, Ентони је имао велику прилику која се добија само једном у животу. НАСА је одлучила да пошаље Ентонија и још неке његове сараднике на марс. Ентони без размишљања прихвата понуду као и његове будуће колеге. Посада светски познатих астронаута, међу којима је био и Ентони, 26. јула одлази на Марс. Путовање је било невероватно! Били су у срцу васионе, а Ентони је био у неверици. Његов дугогодишњи сан постао је јава! Све је било бескрајно, светлеле су звезде. Било их је билион, заправо и то је био мали број за све оне звезде које је Ентони видео. Слике какве је видео уживо, нису ни близу ономе што је до тада гледао у књигама. Овај француски астронаут је у тим тренуцима био најсрећнија особа на свету. Ентонијеви родитељи допутовали су у Америку да би пратили пут њиховог сина на Марс. Посада ове мисије стиже на Марс брже него што се очекивало. Ентони са својим колегама силази са брода на Марс. Сад је сан у потпуности постао стварност. Посада је безбрижно ходала по ''црвеној планети'' , која је подсећала на огромну пустињу, а онда изненађење! Ванземаљац на само неколико метара од Ентонија и колега. Срећом, био је то доброћудни ванземаљац ( а питање је да ли уопште постоје лоши ванземаљци).И за крај, један селфи посаде са првим откривеним ванземаљцем. Тиме је мисија на Марсу била готова. Ентони и остали астронаути су прозвани за људе који су открили ванземаљце и тиме ушли у историју. Ова четворочлана посада броји чак 68 планетарних награда! Ентони је посато мултимилионер, али је остао исти као и пре. Увек је говорио своју познату изреку: '' Човек вреди онолико колико зна, а не колико новца има! '' Занимљиво, Ентони је свој живот завршио тамо где га је и започео- у француском градићу Дижону. Упорност ретко када изда човека, а један од доказа је Ентони. На свету сигурно постоје деца као Ентони, а ова прича треба да им буде подстрек да буду упорни и да никада не одустају!

Михајло Атанацковић 5 -1



Како замишљам другу планету

Далеко од наше планете налази се планета која је другачија од свих осталих у космосу. Коцкаста је и наранџасте боје. Отпутовала сам са Земље на ту планету. Видела сам мноштво цвећа, дрвећа и људи који су говорили мој језик. Попричала сам са њима. Рекли су ми да се њихова планета зове Коцкица. Док су ми је показивали, видела сам децу која су правила венчиће за своје маме. Придружила сам им се и сазнала да то цвеће није као на нашој планети.

Остала сам целу седмицу код њих и упознала њихове обичаје и традицију. Код њих неколико породица руча заједно. Сви седе заједно за огромним столом. Деца проводе више времена напољу и цртају заједно.

Пошто сам се вратила кући, испричала сам родитељима шта сам видела, а они су ми обећали да ћемо једном заједно посетити планету Коцкицу.

Уна Пепић 5 -1



Како замишљам другу планету

Ова планета није виђена хиљадама година, све до једног дана када се створила из црне рупе.

На тој чудној планети станују веома занимљиве животиње: миш са великим ушима, пругасти мајму који не уме да се пење шапама по дрвећу, чудан тигар са слоновским репом, људским рукама и ногама. Многа друга створења нисам стигао да упознам. На тој планети један дан је јединствен и посебан! Ниоткуда се појави змај и светлост, док су сви остали дани у години мрачни. Тај змај је добродушан јер доноси људима храну, пиће и злато. То им траје све док се не појави опет следеће године. У том чаробном свету има пуно замкова који имају по једног змаја, али ниејдан змај не може да се пореди са оним јединственим, чаробним змајем. Постоји пуно ретких животиња које се не могу наћи на другим планетама. Тамо не постоје ванземаљци као на другим планетама, већ сељани који изгледају и причају као ми, људи. Лепо су ме угостили. Понашали су се веома пријатељски и дружељубиво. Нисам се уопште осећао непожељно иако нисам био припадник њихове врсте. Чак сам стекао и пријатеље, тако смо се лепо дружили.

Тик – так, истекло је време мог сна, мога маштања. Дошло је време за школу.

Страхиња Васиљевић 5 – 1



Освојено 1. место:

У СРЦУ ВАСИОНЕ

Васиона. За човеково знање простор који је испуњен свиме што постоји. Она је бескрајна, неизмерна, недостижна...За њу је човек само честица њене енормне грађе.

Испуњена небеским телима, звездама, кометама, свима ствара илузију о својој величини. Сви мисле да је нешто највеће што постоји. Али шта ако је то само атом нечега што је пропорционално незамисливo? Шта ако смо ми нешто чија је величина неизмерљиво мала? Можда је наше велико светлеће Сунце само фотон који гради звезду милијарду пута већу од наше васионе. А можда је она ластиш које немирно дете растеже и опружа.

О срцу васионе исто нико ништа не зна. У њему би сигурно морало бити нешто са непојмљиво великом масом. Онда се сигурно све око њега окреће. Као бескрајни, зачарани круг. Као елегантни, шаренолики рингишпил. Можда у том срцу не важе славни Њутнови закони, и можда ће сва тела у васиони једном нестати заједно са њеним срцем које ће престати да откуцава последње знаке својег анонимног живота. Можда...Шта ако се то десило у Великом праску и све се поново врти као зачарани круг, и шта ако је то само још једна игра мајке природе. Шта ако....

Ништа од тога се не зна, нити се тренутно може открити. Али једино што можемо је да маштамо и да се надамо да ће наши потомци решити ову круцијалну енигму.

Алекса Вулићевић VII1