Zemljin sjaj može da pomogne u pronalasku života na drugim planetama ПДФ Штампа Eл. пошта

    Zemljin sjaj može da pomogne u pronalasku života na drugim planetama

     29. jauar 2012.

     Proučavanje svetlosti Zemlje koja se odbija od Meseca može da pomogne astronomima u potrazi za životom na dalekim planetama. Astronomi Čilea, Velike Britanije i Španije, su pokazali da slabo svetlo sa Zemlje sadrži jake signale bioloških procesa koji se dešavaju na našoj planeti.
     Do sada je oko drugih zvezda otkriveno oko 760 ekstrasolarnih planeta (egzoplaneta). Krajnji cilj astronoma je da se utvrdi da li su neki od njih luke života. Za to će se verovatno koristiti spektroskopi za posmatranje svetlosti koju apsorbuju i - ili emituju egzoplanete, kako bi u njihovoj atmosferi našli molekularni kiseonik i metan koji bi mogli da budu znaci života. Astronomi će tražiti i promene refleksivnosti planeta, što se dešava ako egzoplaneta ima vegetaciju sličnu zemljinoj.

    Zemljin sjaj može da pomogne u pronalasku života na drugim planetama

     29. jauar 2012.

     Proučavanje svetlosti Zemlje koja se odbija od Meseca može da pomogne astronomima u potrazi za životom na dalekim planetama. Astronomi Čilea, Velike Britanije i Španije, su pokazali da slabo svetlo sa Zemlje sadrži jake signale bioloških procesa koji se dešavaju na našoj planeti.
     Do sada je oko drugih zvezda otkriveno oko 760 ekstrasolarnih planeta (egzoplaneta). Krajnji cilj astronoma je da se utvrdi da li su neki od njih luke života. Za to će se verovatno koristiti spektroskopi za posmatranje svetlosti koju apsorbuju i - ili emituju egzoplanete, kako bi u njihovoj atmosferi našli molekularni kiseonik i metan koji bi mogli da budu znaci života. Astronomi će tražiti i promene refleksivnosti planeta, što se dešava ako egzoplaneta ima vegetaciju sličnu zemljinoj.

 

   Smanjenje odsjaja
    Izazov u ​​potrazi za biosignalima je kako razdvojiti relativno slabo svetlo egzoplanete od sjaja njene zvezde. Prednost je činjenica da je svetlost koja se reflektuje od planeta polarizovana, dok svetlost sa zvezde nije polarizovana. Tehnika koja se zove spectropolarimetrija može da se koristi za razlikovanje svetlosti zvezda i egzoplaneta.
    Majkl Sterzik sa Evropske južne opservatorije (ESO) u Santjagu, u Čileu, Stefano Bagnulo sa Armagh opservatorije u Velikoj Britaniji i Enric Palle sa Instituta za astrofiziku na Kanarskim ostrvima su koristili spectropolarimetre da prouče zemljin sjaj i pokazalo se da ova tehnika može da se koristi za traženje znakova života na egzoplanetama.
    Tim je koristio Veri Larg Teleskop (VLT) na ESO u Čileu da prouči zemljin sjaj. Prikupljeno je svetlo u dva različita dana, u aprilu i u junu 2011. Tim se fokusirao na talasne dužine 500 - 900 nm, što odgovara vidljivoj i infracrvenoj svetlosti. U oba dana su otkrili da je polarizacija najveća - oko 10% - u kratkim talasnim dužinama i oko 4% na 900 nm.

    Odnos zemljišta i mora
    Polarizacija u junu je bila oko 3% viša nego u aprilu. Prema rečima istraživača, ovo bi moglo da bude zbog različitih delova Zemlje okrenutih prema Mesec kada su zapažanja napravljena. U aprilu svetlosti dolazi iz oblasti centralng dela Atlantskog okeana i delova Južne Amerike, Afrike i Evrope. U junu je svetlo došlo uglavnom sa Tihog okeana, sa mnogo manje površine zemljišta vidljivog sa Meseca.
    Ova odstupanja otkrivaju spektroskopske osobine povezane sa apsorpcijom ili emisijom svetlosti molekula od biološkog interesa kao što su kiseonik ili hlorofil. U oba spektra su našli usku funkciju, na oko 760 nm, koja odgovara molekularnom kiseoniku. Velike količine kiseonika u ovom obliku, se očekuju samo na planetama koje sadrže životne oblike koji obavljaju neku vrstu fotosinteze pri čemu proizvede molekularni kiseonik. U njihovom odsustvu molekularni kiseonik bi brzo reagovao i nestao iz atmosfere.

    Crvena ivica
    Tim je u jednom od spektara uočio još jedan znak vegetacije, "crvenu ivicu". Nastaje zbog velike i nagle promene apsorpcije svetlosti od strane biljaka koja se javlja na oko 700 nm. Na kraćim talasnim dužinama, hlorofil apsorbuje veoma snažno i zato biljke odražavaju malo svetlo. Svetlost iznad 700 nm hlorofil ne apsorbuje, pa listovi odbijaju mnogo više sunčeve svetlosti nazad u svemir. Crvena ivica je bila istaknuta u aprilskim podacima, ali veoma slaba u junu.
    Tim je posmatrao kako oblačnosti nad okeanima i vegetacijom utiče na merenja.To ukazuje da spectropolarimetri mogu da se koriste za proučavanje oblaka na udaljenim planetama.
    "Pronalaženje života van našeg Sunčevog sistema zavisi od dve stvari: da li ovaj život postoji na prarvom mestu, i ima li tehničkih mogućnosti da ga se otkrije", objašnjava Palle. "Ovaj posao je važan korak ka postizanju te sposobnosti." Sterzik dodaje "Spectropolarimetri mogu da nam kažu da li je biljni svet nastao negde drugde u svemiru zasnovan na fotosintetičkim procesima."

 

    Gasni giganti će biti prvi
    Nadogradnjom postojećih teleskopa,  VLT  i Gemini teleskopa u narednih nekoliko godina može da se obezbedi značajan uvid u atmosferu gasnih giganata. Proučavanje stenovitiih egzoplaneta, sličnih Zemlji će verovatno morati da sačeka dok NASA ne postavi nove misije svemirskih teleskopa  čije se lansiranje planira za 2019.g.

Detaljnije na:

physicsworld.com

ESO

Nature

←  Vukova biologija