Значај Вуковог рада на реформи језика и правописа ПДФ Штампа Eл. пошта

          Дејана Гладић -  Значај Вуковог рада на реформи језика и правописа


         Вук Стефановић Караџић рођен је у Тршићу. Био је једини писмени човек у свом крају и значајан реформатор српског народног језика.
         Вуков живот био је препун одрицања и напора. Борио се за остварење националне државе и народног језика као књижевног. Имао је два велика циља: сакупљање и објављивање народних умотворина и реформу језика и правописа.

       

Значај Вуковог рада на реформи језика и правописа


         Вук Стефановић Караџић рођен је у Тршићу. Био је једини писмени човек у свом крају и значајан реформатор српског народног језика.
         Вуков живот био је препун одрицања и напора. Борио се за остварење националне државе и народног језика као књижевног. Имао је два велика циља: сакупљање и објављивање народних умотворина и реформу језика и правописа.
Трудио се да споји народ језиком, културом и правописом. Прикупљањем песама о разним бојевима упознао је људе широм света о томе шта се све дешавало у прошлости нашег народа. Поред непријатеља, срећом, имао је и пријатеље: Јернеја Копитара и Ђуру Даничића. Објављивањем првог и другог издања ''Српског рјечника'' упознао је народ са многим појмовима и обичајима из наше културе и традиције. Одржавао је начела ''Пиши као што говориш'' и ''Читај како је написано''. Увео је и фонетско правило  ''Један глас-једно слово''. Тиме је олакшао употребу писма. Направио је значајне измене убацивањем нових и лакших слова, тј.реформисањем Мркаљеве азбуке.
         Језик спаја један народ, једну нацију. Везује нас за завичај и где год да кренемо, увек је ту као симбол разумевања међу људима. Борбе за независност, слободу и правду не би имале толики значај, а не би имале ни смисла да нема језика специфичног за то поднебље.
         Вук је доказао да се и простим народним језиком могу писати и објављивати књижевна дела. Не знам зашто су свештенство и кнез били против тога, када су и сами потицали од људи који су по њима причали простим, некњижевним језиком. Многи су покушали да изврше реформу језика, али мису имали довољно снаге  да се одупру притисцима који су их окруживали.
         Вук је до краја живота,1864. стварао, радио и његова упорност се исплатила. Реформом кнеза Михаила, стандардни српски језик био је и званично прихваћен у Србији, четири године након Вукове смрти.


               Зрењанин, децембар 2011. г.                           Дејана Гладић  VIII - 1
                                                                
Илустрација: Оливер Чилаг