Интервју са наставником Божом Петканићем ПДФ Штампа Eл. пошта

    Интервју са наставником Божом Петканићем

     Молимо вас да нам опишете своје прве дане у ОШ “Вук Караџић”?

    Било је то давне 1972. године, 1.11.Радионица за ТО несређена, а ја пун жеље за доказивањем. Од радионице сам направио кабинет.

  

Интервју са наставником Божом Петканићем

     Молимо вас да нам опишете своје прве дане у ОШ “Вук Караџић”?

    Било је то давне 1972. године, 1.11.Радионица за ТО несређена, а ја пун жеље за доказивањем. Од радионице сам направио кабинет.

Да ли се изглед школе променио у односу на време када сте ви радили у њој?

    Изглед школе се дуго није мењао.Почело је са увођењем централног грејања, а касније и радом по кабинетима, који дуго нису били кабинети.

    Шта бисте могли да нам кажете о настави данас и настави када сте ви били наставник?

     Данас постоје разна готова наставна средства, а некада су наставници сами или уз помоћ ученика припремали потребна наставна средства

    Да ли сматрате да се режим у школи променио у односу на ваше време (униформе, број часова, ученика, одељења)?

     Некада се радило 6 дана у недељи. Број часова је био много већи, одељења са много више ученика, а ученици са много више мотива да нешто науче. Униформе им нису сметале јер су у њима сви били једнаки, без обзира на имовинско стање родитеља.

    
Какав сте однос имали са ђацима? Да ли сте били строги, принципијелни или попустљиви?

     Увек је постојао однос наставник ученик. Кажу да сам био строг, а ја мислим да сам био принципијелан, а на крају године и помало попустљив.

    Као и данас и пре су постојала несташна деца. Како сте поступали са њима?

     На мојим часовима није било несташних ученика.Ко је то прекршио, сам је бирао казну (нови задатак, позив родитеља или "ћушку"- сви су бирали ово треће)

     Када сте имали неки приватни проблем, да ли сте допуштали да он утиче на ваш рад у школи и да ли су некада догађаји на послу утицали на ваш приватни живот?

    Код мене су приватни проблеми увек остајали на улазним вратима школе, као и обрнуто

    Сваког ђака је одувек занимало шта наставници раде у зборници?

     Ја сам у зборници, кад год је то било могуће, увек прво испричао неки виц, па онда тек неки проблем, ако их је било. Ту се причају радосне и тужне вести своје деце и шире породице. Причају се разне догодовштине и слично.

    Ваше време проведено на послу је било испуњено и смешним и необичним догађајима. Да ли бисте могли да нам издвојите неке од њих?

    Кад човек ради 40 год, свашта доживи. Једне зиме (радио сам као учитељ у Елемиру), снег је завејао све путеве. Ја сам успео из Зрењанина да дођем до школе,а нико из самог села од колега није успео.
Била је зима. Једна колегиница, вероватно у журби, кад је дошла у школу и скинула капут, видела је да није обукла сукњу. Ми смо се смејали, а њој је било врло непријатно.

     Данас већина наставника има свој кабинет где редовно одржавају часове. Да ли сте и ви имали свој кабинет?

    У ову школу сам дошао 1972.године.Затекао сам класичну браварско столарску радионицу. Радно место и алати били су неприлагођени узрасту ученика. Уз помоћ директора, ученика и своје велике жеље и воље, направио сам кабинет за ТО.

    Волео сам часове где је било огледа и практичних радова. Нисам волео теоретисање.Зато сам се и определио за физику и ТО

     Да ли вам је неки од ваших наставника био узор у раду и да ли сте настојали да избегавате грешке које су ваши наставници правили?

Наши наставници познати су по надимцима које им ми дајемо. Да ли сте ви имали неки надимак?

     Нисам имао надимак, али сам приметио при уласку у школу шушкање -"Пазите, долази Божа"

    Нама су симпатични неки наставници али не и предмети које нам они предају. Сматрате ли да су ваши ђаци и вас тако доживљавали?

    Предмет ТО не може да буде досадан, а самим тим ни наставник који га предаје. Мислим да сам био омиљен.

    Да ли сте имали своје омиљење ученике? Да ли можете да нам објасните због чега се то дешава и чиме то неки ученици заслужују да буду миљеници наставника?

     У свакој генерацији постоји неки омиљени ученик. То су ученици који су заинтересовани за предмет који предајете. Они желе сарадњу.Траже да напредују, желе да се такмиче и да покажу колико су напредовали.

    Шта је то што вас је привукло професији наставника? Када би поново бирали занимање, да ли бисте поново изабрали занимање просветног радника.

    Када сам ја 1959 пошао у Учитељску школу, учитељ и наставник су били признати и познати. Није свако могао да се упише у ту школу. Уписивали су се само најбољи. У почетку нисам тачно знао шта ме све чека, а сада када све то знам, сигурно би поново изабрао позив просветног радника.

    Претпостављамо да вам је одлазак у пензију тешко пао. Можете ли нам рећи да ли су вам ђаци, колеге и време које сте провели у школи некада недостајали?

    Одлазак у пензију пао ми је много тешко. Знао сам да морам у пензију, а питао се што не останем још коју годину. Недостајао ми је жагор деце, дружење у зборници, излети, спортски дани, екскурзије, и много тога.

    Када би опет били наставник да ли бисте поново радили на исти начин или бисте нешто мењали?

     Велика је разлика између онога што је прошло и овога сада. Концепција часа би остала, а све остало би се драстично мењало.

    Како по вама треба да изгледа добар ђак?

    Добар ђак је онај који жели да у свом школовању усваја знања, напредује, не омета друге, поштује наставнике и све оне који му помажу да у нечему успе. Да се бави спортом и разним другим активностима.

    А како по вама треба да изгледа добар наставник?

    Добар наставник треба да буде приступачан сваком ученику. Да зна да заинтересује ученика, да га разуме и да саслуша када је то потребно.

    Да ли одржавате контакт са школом, бившим ђацима и старим колегама?

    У школу долазим повремено, а са неким колегама још увек се дружим. Са бившим ђацима виђам се на сусретима генерација.

    Шта данас радите?

   Имам воћњак где проводим највећи део дана. Производим разне врсте воћа и ракије. Хоби су ми украсни голубови.                                                          

Питања су осмислили ученици VIII разреда:

Иван Станков

Ана Видрић

Марија Попов

Меланија Ружић