Promena globalnog sistema Zemlje ПДФ Штампа Eл. пошта

   Velika pitanja

    1. Kako se menja globalni sistem Zemlje?

    2. Kako će da se menja globalni sistem Zemlje u budućnosti?

 

Velika pitanja

    1. Kako se menja globalni sistem Zemlje ?

    2. Kako će da se menja globalni sistem Zemlje u budućnosti?

    Zemlja je jedina planeta za koju znamo da je sposobna za održavanje života. To je naš čamac za spasavanje u prostranstvu Svemira. Zemlja je kompleksan dinamičan sistem koji još uvek u potpunosti nije razjašnjen. Zemljin sistem, kao i ljudsko telo, sastoji se od različitih komponenti koje deluju na složen način. Moramo shvatiti Zemljinu atmosferu, litosferu, hidrosferu, kriosferu i biosferu kao jedan povezani sistem. Naša planeta se menja na svim prostornim i vremenskim skalama. Tokom proteklih 50 godina, svetska populacija je udvostručena, usevi žitarica utrostručeni a ekonomska proizvodnja je narasla sedam puta. Naučnim istraživanjem se može utvrditi da li i kako Zemlja može da podnese taj rast u budućnosti. Svrha NASA - inog programa geonauke je da razvije naučno razumevanje Zemljinog sistema i razjasni prirodne i ljudske faktore koji deluju na sistem i izazivaju promene, da poboljša predviđanje klime, vremena, i prirodnih opasnosti.

    1. Kako se menja globalni sistem Zemlje ?


    Zemlja je trenutno u razdoblju zagrevanja. Tokom prošlog veka, na Zemlji je prosečna temperatura porasla oko 0,6° C. U posljednjih 20 godina, stopa zagrevanja našeg sveta se  ubrzava i naučnici predviđaju da će se to nastaviti tokom 21.veka.

     Da li je taj trend otopljavanja razlog za zabrinutost?

    Na našoj planeti su se i ranije javljala ekstremno topla razdoblja a i brojna ledena doba. Promena je možda jedina konstanta u Zemljinoj 4,5 milijardi godina staroj istoriji.
    Naučnici misle da postoje dva razloga današnjih klimatskih promena: 1. planeta se zagreva brže nego ikad pre, 2. ljudi su glavni razlog zagrevanja Zemlje. Od industrijske revolucije, koja je počela sredinom XIX.veka ljudsko delovanje je dostiglo razmere i jačinu geoloških sila, u smislu naše sposobnosti da promenimo svoju okolinu i utičemo na globalni klimatski sistem Zemlje.
    Od 1900.g. ljudska populacija se udvostručila, a zatim opet još dva puta. Zemlju danas nastanjuje više od 6,5 milijardi ljudi. Sagorevanjem velike količine uglja i nafte povećali smo nivo ugljen dioksida u atmosferi za 30%. Ugljen dioksid proizvodi efekat staklene bašte koji zadržava toplotu blizu površine.
   
Ljudi su pretvorili oko 40 % Zemljine površine u naseljivo zemljište kako bi napravili sebi staništa - polja, pašnjake, gradove, puteve i sl. Svojim delovanjem izbacuju čestica  koje kontaminiraju ( "aerosoli") atmosferu. Promena površine i uvođenje aerosola u atmosferu povećava i smanjuje količinu oblaka. Tako, osim uticaja na povećanje prosečne globalne temperature, ljudi utiču na kišu i sušu širom sveta. Dok naučnici iznose čvrste dokaze o uticaju čoveka, postoji i svest da je potrebno još više podataka i istraživanja kako bi se bolje razumeli i odredili ljudski i drugi uticaji na klimatski sistem Zemlje.

    2. Kako će da se menja globalni sitem Zemlje u budućnosti?

    Kako se u svetu sve više troši energija fosilnih goriva, koncentracija gasova staklene bašte će i dalje da raste, i Zemljina prosečna temperatura će rasti. Procjenjuje se da bi Zemljina prosečna temperatura mogla da poraste za 2 ° C i 6 ° C do kraja 21. veka.
    Za većinu mesta, rezultat globalnog zagrevanja će biti više toplih a manje hladnih dana. Duži i intenzivniji toplotni periodi će se javljati češće. Mesta na visokim geografskim širinama i vlažna mesta će imati tendenciju da prime više kiše, dok će tropski krajevi i suva mestu dobijati manje kiše. Povećanje padavina će doći u obliku velikih, vlažnih oluja, a ne u obliku više kišnih dana. Između tih većih oluja će biti dužih sunčanih i suvih perioda, tako da će se učestanost i ozbiljnost suša povećati. Uragani će verovatno povećati intenzitet s obzirom na toplije površine okeana.

    Naučnici su praćenjem velikih ledenih ploča na Grenlandu i Zapadnom Antarktiku, na oba mesta primetili trend topljenja. Svaki od ovih ledenih pokrivača sadrži dovoljno vode za podizanje nivoa mora za 5 metara. Ako se naš svet i dalje zagreva po spomenutoj stopi onda je pitanje kada će se ledene ploče otopiti. Neki naučnici upozoravaju da bi se to moglo dogoditi do 2 100.g.
     Ekosistemi će se pomerati, biljke i životinje koje se najbrže prilagođavaju najbrži će se premestiti u nova područja  u kojima će se sukobiti sa domorodačkim vrstama. One vrste koje se ne mogu prilagoditi dovoljno brzo će se suočiti sa izumiranjem. Sve je veća zabrinutost naučnika da bi 21. vek mogao da  bude jedno od najvećih razdoblja masovnog izumiranja vrsta u celoj Zemljinoj istoriji.

    Konačno, globalno zagrevanje će uticati na život na Zemlji na mnogo načina. Ali priroda i razmere promena zavise od nas.

Preuzeto sa NASA Science